ОСИГУРАЊЕ ОД ОДГОВОРНОСТИ ЗА МОТОРНА ВОЗИЛА

    [03.06.2014.]
    36. Да ли је дозвољен пренос бонуса између између лица која на возилу имају сувласништво, заједничко власништво, или када, у смислу власништва над возилом, постоји уска правна испреплетеност са личношћу власника на којег је возило регистровано, када само формално, али не и суштински долази до промјене власништва, већ се ради о промјени правног или физичког лица на чије име се возило региструје?
    Одредбом члана 10. став 4. Одлуке о заједничким условима за осигурање од одговорности за моторна возила (Службени гласник Републике Српске број 115/13 – у даљем тексту: Заједнички услови), као и одредбом члана 23. став 3. Одлуке о заједничкој тарифи и цјеновнику за осигурање од одговорности за моторна возила (Службени гласник Републике Српске број 115/13 – у даљем тексту: Заједничка тарифа), прописано је да се остварено умањење премије, као стечено лично право, не може пренијети на друга лица (новог власника возила, чланове породице, заједничког домаћинства и сл)“.
    Међутим, одредбама Заједничких услова и заједничке тарифе, нису регулисани случајеви преноса бонуса између лица која на возилу имају сувласништво, заједничко власништво, или када, у смислу власништва над возилом, постоји уска правна испреплетеност са личношћу власника на којег је возило регистровано. У таквим случајевима, када долази само до формалне промјене власништва, Агенција за осигурање Републике Српске (у даљем тексту: Агенција РС) неће сматрати да постоји забрана преноса бонуса, под претпоставком досљедне примјене осталих правила за утврђивање права на умањену премију или обавезе на увећану премију, прописаних Заједничким условима и Заједничком тарифом.
    То су случајеви преноса власништва:
    - са одређеног физичког лица на његову предузетничку радњу,
    - са одређеног физичког лица на породично пољопривредно газдинство у којем то физичко лице партиципира,
    - са правног лица на друго правно лице у којем је правно лице, претходни власник возила, оснивач (власник или сувласник) и
    - са физичког лица на једночлано правно лице које физичко лице оснива.
    Међутим, сви наведени случајеви подразумијевају да је моторно возило претходног власника унешено у имовину новог правног лица и да је било затечено у власништву (имовини) лица које врши пренос, на дан преноса.

    Повратак на врх ^

    [14.05.2014.]
    35. Примјена одредби члана 13. и 14. Заједничких услова за осигурање од одговорности за моторна у вези са правиом осигураника на поврат дијела премије осигурања за неискориштени период покрића?
    Одредбом члана 6. став 6. Закона о осигурању од одговорности за моторна возила и осталим обавезним осигурањима од одговорности (у даљем тексту: ЗООМВ) прописана је обавеза новог власника возила да одмах, а најкасније у року од 30 дана од дана стицања власништва, обавијести осигуравача код којег је била осигурана одговорност претходног власника-продавца возила, да је стекао власништво на возилу. Надаље, овом одредбом је прописано да, истеком тог рока, „престаје важити осигурање од аутоодговорности уговорено између лица које је извршило пренос власништва и његовог осигуравача...“ Овом одредбом законодавац је регулисао престанак важења уговора због околности која није и не може бити предмет уговора између осигуравача и осигураника. У том смислу, нема законске претпоставке да нови власник има у посједу полису осигурања која се треба сторнирати. У члану 6. став 7. ЗООМВ прописано је да је нови власник обавезан да закључи осигурање своје одговорности за употребу моторног возила над којим је стекао власништво. Ова обавеза је у складу са обавезом новог власника, да региструје возило на своје име у складу са прописима који регулишу безбједност саобраћаја. С тим у вези, не постоји законска могућност да се уз продано возило преносе права са полисе осигурања претходног власника.
    Престанак важења уговора закљученог између двије стране везује за испуњење обавезе треће вануговорне стране. Овај престанак важења уговора о осигурању од аутоодговорности је „по самом закону“ а не по уговору, од којег датума, претходни власник „има право на поврат премије осигурања за неискориштени период покрића“.
    Није познато да ли се ова законска одредба примјењивала у пракси и на који начин. Није познато, због чега законодавац није прописао обавезу обавјештавања осигуравача од стране осигураника, претходног власника возила, који са осигуравачем има закључен уговор о осигурању од аутоодговорности. Али је позната пракса осигураника да уз возило предају и полису осигурања, што није у складу са законом. Правне посљедице су се огледале у околностима да нови власник који не закључи осигурање на своје име и није обавијестио осигуравача (па осигуравач није у могућности да раскине уговор), у саобраћају употребљава полису осигурања која је престала важити. Осигуранику се дају права на поврат премије без обзира да ли је осигуравач обавијештен о преносу власништва на возилу, па стога осигуравач, у оваквим околностима, не би требао имати обавезу на поврат премије. Ову обавезу осигуравач не би требао имати и због законске претпоставке да осигураник нема право са возилом предати полису осигурања, јер када би то право постојало не би постојала законска обавеза новог власника како је регулисана.
    За тумачења значења, примјењивости и утицаја ове законске норме на закључене уговоре о осигурању од аутоодговорности, права и обавезе осигуравача и осигураника, надлежан је законодавац или суд.
    Одредбама уговора о осигурању од аутоодговорности који се закључује између осигураника и осигуравача, односно Заједничким условима за осигурање од одговорности за моторна возила (у даљем тексту: Заједнички услови) не могу се уговорити или прописати обавезе треће стране (будућег власника).
    Заједничким условима, који се сматрају уговорним одредбама које важе између осигуравача и осигураника, у члану 14. став 1. прописано је да „уговор о осигурању, у случају промјене власништва на возилу, престаје да важи у тренутку када нови власник закључи осигурање од аутоодговорности на своје име“. Ова одредба Заједничких услова се директно наслања на одредбу члана 6. став 7. ЗООМВ којом је прописана законска обавеза новог власника да закључи осигурање на своје име, а такође има за претпоставку да осигураник, претходни власник, нема право предати своју полису осигурања новом власнику уз возило које продаје. Међутим, одредба члана 14. став 1. Заједничких услова је примјењива само у оквиру рока из члана 6. став 6. ЗООМВ, када постоји могућност раскида уговора. Истеком тог рока настају услови за „ex lege“ престанак уговора, уколико нови власник, у року од 30 дана од дана стицања власништва над возилом, није обавијестио осигуравача претходног власника да је стекао власништво над возилом.
    Одредбом члана 5. став 7. Заједничких услова, прописано је да је oсигураник (уговарач осигурања), обавезан да осигуравача писаним путем обавијести о свим промјенама (назива, адресе, личних података, техничких карактеристика и намјене возила), као и да је извршио одјављивање возила или пренос власништва на возилу у вези са којим је прибавио осигурање од аутоодговорности“.
    Осигураник може остварити право на поврат премије само уколико је извршио своју уговорну обавезу обавјештавања осигуравача да је извршио пренос власништва на возилу и уколико је осигуравачу вратио полису осигурања, па су докази за поврат премије уговор о преносу власништва и оригинална претходна полиса осигурања, као и изјаве о раскиду уговора. Право на поврат премије стиче се у складу са одредбом члана 13. Заједничких услова, што значи да је право на поврат премије условљено раскидом уговора, независно од тога да ли уговор раскида осигураник пријављујући наведене околности, или то чини осигуравач по сазнању да осигураник више није власник возила.
    У случају да осигураник не поступи у складу са обавезом из члана 5. став 7. Заједничких услова, осигуравач нема могућност раскида уговора па осигураник нема право на поврат премије. Осигуравач може сторнирати само полису осигурања која му је враћена, a oбавезу враћања полисе осигурања има осигураник, а не нови власник који није уговорна страна у уговору са осигуравачем. Ако је осигураник новом власнику предао полису осигурања заједно са возилом које је продао, прекршио је услове осигурања.
    Обавеза осигуравача на исплату одштете трећим оштећеним лицима, постоји уколико се штетни догађај десио за вријеме важења осигурања. Имајући у виду одредбу члана 6. став 6. ЗООМВ, и одредбу члана 14. став 1. Заједничких услова, уколико се штетни догађај десио након престанка важења уговора (по самом закону или када нови власник закључи осигурање на своје име), осигуравач нема обавезу по полиси. Трећа оштећена лица тада имају право да се обрате Заштитном фонду Републике Српске, који, уколико исплати одштету, има право на суброгацију према власнику возила који је имао обавезу закључити осигурање, а није то учинио.

    Повратак на врх ^

    [09.04.2014.]
    34. Потребно је да АЗОРС дефинише садржај обрасца са обавезним елементима потврде ранијег осигуравача о штетама?
    Није тачно познато какву све потврду могу захтијевати, односно издавати инострани осигуравачи, али друштво има обавезу да на захтјев осигураника изда потврду која садржи тражене податке који се односе на уговор о осигурању, наравно под условом да осигуравач посједује тражене податке.

    33. На који начин се врши обрачун краткорочног осигурања и осигурања код куповине возила до истека осигурања, односно од које основице и на који начин се врши обрачун премије (да ли од 100% премије осигурања или од степена бонуса који осигуранику припада)?
    Генерално, премија се рачуна на сљедећи начин:
    - на јединствену основу (396 КМ) се примјењује премијска стопа утврђена за сваку тарифну групу и подгрупу појединачно, те се тако добије основна премија (100%)
    - када се на тако добијену премију основну премију (100%), примјени премијски разред, добија се бруто премија за годину дана
    - уколико се ради о краткорочном осигурање, сада се једноставно на ову премију примјени табела из члана 6. Заједничке тарифе
    Ово значи да се код краткорочних осигурања такође може остварити бонус, али треба обратити пажњу на сљедеће:
    - уколико се утврди да осигураник има право на премијски разред Р-04 (80%), и закључује краткорочно осигурање, он код краткорочног осигурања има право исто на премијски разред Р-04, то јест не долази до умањења
    - када осигуранику истекне то краткорочно осигурање, па он закључује осигурање на годину дана, тада он опет има право на премијски разред Р-04, то јест такође не долази до умањења. Наведено важи под условом да осигураник није проузроковао штету у периоду краткорочног осигурања.

    32. Уколико лице у свом посједу има два возила са различитим износом бонуса 50% и 30% (при том се не води као штетник у Збирној листи штетника 2013.), на основу чега преузимач ризика може да сазна ту чињеницу уколико му клијент то прећути и прикаже полису са већим бонусом (50%). Да ли у том случају Друштво чини прекршај ако изда полису са 50% бонуса приликом куповине трећег возила?
    Друштво је дужно од осигураника написмено тражити подаке о власништву над возилима. (Члан 5. став 9. Заједничких услова, Обавеза на давање истинитих информација и посљедице у складу са чланом 17. Заједничких услова).
    Постоји такође и могућност доборовољне размјене података о полисама између друштава за осигурање, на који начин би друштва имала увид овозилима које осигураник посједује и оствареном премијском резреду код тих возила.

    31. У вези са претходним питањем да ли Друшто које пренесе бонус од 50% са претходне полисе другог осигуравача (лице се не налази у Збирној листи штетника 2013), чини прекршај ако је прије двије године полиса гласила на 100% (Р-06)?
    За друштво је мјеродавна претходна полиса осигурања као основица за одобрење премијског разреда и мјеродавна листа штетника која се односни на претходно трајање осигурања.

    30.Да ли лице приликом преноса власништва возила може искористити полису претходног власника за регистрацију возила на своје име и под којим условима?
    За потребе преноса права на бонус не може се користити полиса претходног власника.

    29. У случају да се осигураник налази у листи штетника у мјеродавном периоду и на основу те штете се уредно обрачуна бонус на новонабављено возило, а осигураник након тога откупи ту штету, на који начин ће се обрачунавати бонус за друга новонабављена возила и да ли у том случају треба радити корекцију на полису која је урађена са умањеним бонусом по тој штети?
    Уколико је осигураник откупио штету, према члану 8. став 2. Заједничких услова, сматра се да штетни догађај није ни настао, али откуп штете мора да се изврши прије закључења новог осигурања и у том случају се поступа као да штетни догађај није настао. За новонабављена возила се примјењује премијски разред постојећег возила.
    Ако је на возилу бећ обрачунат већи премијски разред на основу причињене штете, онда је откуп штете беспредметан након тога и не може да доведе до брисања штете и враћање премијског разреда на ниво прије настанка штете.

    28. На који начин се отказује уговор о осигурању у складу са чланом 17. Заједничких услова, у случају да осигураник није доставио уредну документацију за обрачун бонуса, ако је сва документација уредно предата МУП-у приликом регистрације?
    Уколико се установи да је осигураник приликом закључивања уговора о осигурању од аутоодговорности затајио битне податке за обрачун премије, то јест јави се потреба за поновни обрачун премијског разреда, онда осигуравач предлаже осигуранику нову (вишу) премију (члан 914. став. 4. ЗОО). У складу са чланом 914. став. 5. ЗОО, уколико осигураник не пристане на нову премију у року од 14 дана, уговор престаје да важи по самом закону. Осигуравач у том тренутку обавјештава надлежне органе за регистрацију моторних возила и за контролу безбједности у саобраћају у складу са чланом 17. Заједничких услова.

    27. На који начин се обрачунава премија за новонабављено возило, ако је осигураник до сада спадао под обрачун премије за 6 и више возила (на основу техничког резултата), те на основу тога је имао право на 50% бонуса на сва возила, а у листи штетника је евидентиран са више штетних догађаја?
    Уколико осигураник на свим возилима у свом посједу има остварени премијски разред Р-01 (50%), али је у листи штетника евидентиран са неким од тих возила, онда се те штете узимају у обзир приликом обрачуна премије за новонабављено возило (члан 23. став 2. Заједничке тарифе).

    Повратак на врх ^

    [05.03.2014.]
    26. Уколико осигураник има у власништву више возила, како утврдити који је бонус мјеродаван, да ли је потребно да донесе све полисе од свих возила или је довољна једна полиса од тих возила? То јест, да ли је код закључења уговора о осигурању од аутоодговорности довољно да се достави претходна полиса и да осигураник није у листи штетника?
    Члан 22. став 7. Заједничке тарифе дефинише да се обрачун премијског разреда врши за свако возило појединачно. Из овога произлази да је мјеродаван премијски разред са претходне полисе оног возила за које се закључује уговор о осигурању од аутоодговорности. То значи да се приликом продужења уговора о осигурању од аутоодговорности посматра претходна полиса од тог возила, те врши провјера, да ли је са посматраним возилом осигураник евидентиран у листи штетника.

    25. Уколико осигураник има више возила и прода једино возило које је у листи штетника, те купи ново возило које хоће да региструје, како у том случају одредити премијски разред?
    У члану 23. став 2. Заједничке тарифе је одређено да се приликом преноса права на премијски разред за новонабављено возило, узимају у обзир сва возила у власништву осигураника. Ако осигураник прода одређено возило, оно више није у његовом власништву, те се то возило неће узети у обзир приликом преноса права на премијски разред. Осигураник је дужан да осигуравачу, у складу са чланом 5. став. 9. Заједничких услова, пружи истините информације о продатим возилима уз прилагање одговорајућих доказа.

    24. Уколико осигураник у свом власништву (правно или физичко лице) има више возила, а једно возило је у листи штетника, како се одређује премијски разред за остала возила која нису у листи штетника?
    Обрачун премијског разреда се врши за свако возило појединачно.

    23. Уколико осигураник има више возила, а купује ново возило и нема га у листи штетника, да ли је потребно да достави полисе од свих возила које има у власништву? То јест, како му се са сигурношћу може утврдити премијски разред?
    Приликом преноса права на премијски разред узимају се у обзир сва возила у власништву осигураника. Уколико осигураник није регистрован у листи штетника, не значи да на сваком возилу има остварен премијски разред Р-01. Члан 907 ЗОО гласи: „Уговарач осигурања дужан је пријавити осигуравачу приликом склапања уговора све околности које су значајне за оцјену ризика, а које су му познате или нису могле остати непознате.“, а слична одредба је дата и у члану 5. став 9. Заједничких услова.
    С тим у вези, Друштво има право да приликом закључивања уговора осигурања од аутоодговорности, а у циљу процјене ризика, захтијева од осигураника све релевантне податке.

    22. Да ли је као доказ о власништву довољна саобраћајна дозвола или мора бити и потврда о власништву возила?
    Као доказ о власништву је довољна саобраћајна дозвола или власнички лист или уговор о купопродаји ако возило још није регистровано.

    Повратак на врх ^

    [20.02.2014.]
    21. Да ли друштва за осигурање могу наплаћивати потврду о евентуално поднесеним одштетним захтјевима трећих лица, дефинисану у члану 6. став 7. Одлуке о заједничким условима?
    Потврду о евентуално поднесеним одштетним захтјевима трећих лица из основа осигурања од аутоодговорности из члана 6. став 7. Одлуке о заједничким условима за осигурање од одговорности за моторна возила у Републици Српској („Службени гласник РС“, број: 115/13 –у даљем тексту: Заједнички услови), друштво за осигурање обавезно је да изда, на захтјев осигураника, у року од 3 дана, без накнаде и без обзира да ли ће је користити код домаћег или иностраног осигуравача.
    С тим у вези, издавање потврде је уговорна обавеза друштва, а право осигураника, те се не сматра да осигураник, својим захтјевом, узрокује додатни трошак који излази из оквира уговора за који је већ плаћена премија осигурања.
    Трошкови издавања потврда су саставни дио трошкова провођења осигурања, који се финансирају из дијела премије осигурања коју плаћају осигураници.
    Ни закон, нити Заједнички услови не дају овлаштење друштву за осигурање да једнострано доноси одлуку о измјенама закључених уговора и прописује плаћање накнаде за издавање потврда, посебно стога што се ради и о чињеницама о којима друштво води обавезне евиденције у складу са законом и другим прописима о осигурању.

    [04.02.2014.]
    20. Да ли се мијења дозвољени период уназад и унапријед за који се може приликом издавања полисе помјерити скаденца у односу на датум закључења АО полисе (био је мјесец, а да ли се сада скраћује на 15 дана)?
    Ако се полисе и даље могу закључивати мјесец дана прије почетка важења полисе (ако их МУП признаје), онда се у првих 15 дана јануара могу закључивати полисе које почињу да важе у фебруару. По критеријуму почетка важења за такве полисе би требало посматрати као мјеродавни период претходну годину, али листе штетника за претходну годину у том моменту (почетак јануара) нису још формиране ни размијењене! Шта радити у овом случају?

    Примјеном члана 11. став 2. Закона о осигурању од одговорности за моторна возила и осталим обавезним осигурањима (у даљем тексту: ЗООМВ), друштва морају имати у виду да се трајање осигурања ex lege продужује за период од 15 дана од дана раскида или истека уговора. Према раније важећим условима, овај рок је био 30 дана што није било супротно одредби члана 11. став 2. ЗООМВ јер тај рок није краћи од законског рока. Заједничким условима који су ступили на снагу 02.01.2014. године, у члану 8. став 3. трајање респиро рока је усклађено са ЗООМВ.
    Заједничким условима, у члану 8. се одређује почетак и престанак покрића осигурања, при чему, осим у случају члана 8. став 2. Заједничких услова, датум закључивања уговора није релевантан. Код повезивања осигурања битан је датум истека осигурања, а сам уговор може да буде закључен прије и послије истека осигурања са претходне полисе.
    Као примарни извор података о штетним догађајима у претходној календарској години која је мјеродавна, друштва користе међусобно размијењене листе штетника. У специфичним случајевима, као на примјер у јануару, када је могућа ситуација да се полиса осигурања закључи прије него што су размјењене листе штетника (полисе закључење у периоду 01.01-15.01.), а да осигурање почиње да важи након 01. фебруара, друштво за осигурање има обавезу да на други начин утврди постојање евентуалних штетних догађаја у мјеродавном периоду. Сходно одредби члана 5. став 9. Заједничких услова, „код закључивања уговора о осигурању, осигураник је обавезан да осигуравачу пружи истините информације о возилу, неопходне за утврђивање висине премије и о евентуалним штетним догађајима које је проузроковао у претходном мјеродавном периоду осигурања.“ Ова околност може се доказивати и потврдом претходног осигуравача.
    Одредбом члана 17. Заједничких услова, утврђена су права осигуравача у случају да осигураник, приликом закључивања уговора о осигурању од аутоодговорности за сљедећу годину осигурања, затаји податке о осигураном случају који се десио у претходном мјеродавном периоду.

    19. Изгледа да се може десити ситуација у којој осигураник може да избјегне малус, нпр.: Приликом обнављања полиса за осигуранике којима полиса истиче нпр. у јануару 2016. године треба посматрати листу штетника из 2014. године. Уколико осигурање истиче у другој половини јануара, нпр. у периоду 16.01.-31.01.2016 године, а осигураник имао штетни догађај у 2014. години, онда он може искористити респиро рок (15 дана) и нову полису закључити са почетком важења у фебруару 2016. Тиме ће постићи да је за такву полису мјеродавни период 2015. година, а у њој он нема штетних догађаја тако да за штетни догађај из 2014.године остаје некажњен.
    Трајање респиро рока не подразумијева да се код обнове осигурања, као почетак осигурања узима датум након истека респиро рока. Код закључивања уговора, у случају повезивања периода осигурања, мјеродаван је датум истека осигурања на претходној полиси, а не датум након истека респиро рока. Респиро рок је у функцији заштите права оштећеног, а не осигураника. Трајање осигурања се по самом закону продужује 15 дана од дана раскида или истека осигурања, независно од воље уговорних страна.
    У случају да осигуранику није повезано трајање осигурања (почетак осигурања по наредној полиси се не подудара са завршетком трајања по претходној полиси) из било којег разлога, сматра се да је дошло до прекида осигурања, те се примјењује одредба из члана 10. став 5. Заједниких услова. У складу са наведеном одредбом, осигураник задржава право на остварени премијски разред у року од 3 године од дана прекида/истека претходне полисе осигурања, али под условом да се не утврди да су се стекли услови за обрачун увећане премије осигурања.
    Имајући у виду ову одредбу, а у вези са конкретно постављеним питањем, осигуранику који жели да закључи осигурање са почетком у фебруару 2016. године након прекида осигурања, приликом одређивања премијског разреда би се узео у обзир штетни догађај из 2014. године, јер би исти довео до увећања премије („малуса“) да је осигурање обновљено одмах након истека претходне полисе.

    18. У члану 9. став 2. Заједничких услова је наведено да се "без обзира на број возила које у свом возном парку или власништву има физичко или правно лице, премија за осигурање од аутоодговорности, због употребе било којег од њих, утврђује у односу на појединачно возило."
    Такође, у члану 22. став 4. Заједничке тарифе је прецизирано да "ако је осигураник у претходном мјеродавном периоду проузроковао један или више штетних догађаја, тада се за ПОСМАТРАНО ВОЗИЛО, приликом сљедећег обрачуна премије осигурања, примјењује виши премијски разред од претходног....".
    Међутим, у ставовима 4. и 6. члана 9. Заједничких услова су дефинисани критеријуми на основу којих неко има право на бонус односно обавезу малуса, који се могу протумачити супротно од наведених правила.
    У ставу 4. је прецизно наведено да осигураник приликом обнове/продужења осигурања за неко возило има право на бонус уколико у претходном мјеродавном периоду није проузроковао ниједан штетни догађај за који је утврђена обавеза осигуравача на исплату. Да ли се овдје мисли на штетни догађај проузрокован било којим возилом у власништву осигураника или се посматрају само штетни догађаји проузроковани возилом за које се продужава регистрација?
    Иста дилема је и у ставу 6, тј. да ли се за утврђивање малуса посматрају само штетни догађаји проузроковани возилом осигураника за које се продужава регистрација, или сви штетни догађаји проузроковани било којим возилом осигураника у мјеродавном периоду?

    У члану 9. став 4. и 6. Заједничких услова наведено је да се смањење премије („бонус“), односно увећање премије („малус“) врши за одређено возило. Увећање премије за одређено возило врши се у односу на број штетних догађаја проузрокованих само тим истим возилом (члан 22. став 4. Заједничке тарифе „...ако је осигураник, у претходном мјеродавном периоду, са возилом проузроковао један или више штетних догађаја, тада се за посматрано возило, приликом сљедећег обрачуна премије осигурања, примјењује виши премијски разред од претходног...“

    17. Дилема у вези члана 10. став 3. Заједничких услова: да ли као услов за пренос бонуса са другог возила власника, сва возила морају бити у зони бонуса или сва возила из исте тарифне групе као возило које се осигурава?
    У складу са чланом 10. став 3. Заједничких услова, осигураник има право преноса премијског разреда само уколико су сва возила у његовом власништу у зони бонуса.
    Међутим, код одређивања висине бонуса (премијског разреда) релевантна су само возила из исте тарифне групе (члан 10. став 2. Заједничких услова), односно остварује се право преноса најниже оствареног умањења из те тарифне групе.
    На примјер, рецимо да осигураник посједује три возила - путничко возило (тарифна група 1) са оствареним премијским разредом Р-05 или 10% бонуса, те два теретна возила (тарифна група 2) са оствареним премијским разредима Р-03 (30% бонуса) и Р-02 (40% бонуса). У случају да овај осигураник добије у своје власништво још једно теретно возило, за то возило му се одређује право на пренос најнижег умањења из исте тарифне групе, односно право на премијски разред Р-03 (30% бонуса).

    16. У пракси неће бити ријетка ситуација да неће бити довољно посматрати само један дефинисани мјеродавни период за одређивање „бонуса“ или „малуса“.
    Нпр. пријаве (и ликвидације) по једном штетном догађају могу да се дешавају у различитим годинама (нпр. један штетник пријави штету у једној години а други у следећој, или се штета реактивира ...), тако да је могуће да се један штетни догађај појављује у два (или више) мјеродавна периода, те осигураник може грешком да буде санкционисан више пута по истом штетном догађају.
    У Упутству у члану 11. је ова ситуација предвиђена само као изузетак за период 01.02.2014-31.01.2015 (због преласка са једне књиге штетника на другу), али ово се може дешавати и касније и треба бити прецизирано како утврдити да ли је неко већ био "кажњен" раније по истом штетном догађају (ако је исти штетни догађај постојао и у неком ранијем мјеродавном периоду).

    По самој дефиницији „малуса“ (члан 9. став 6. Заједничких услова), на увећање премије осигураника утиче један исти штетни догађај, без обзира колико је одштетних захтјева на основу њега поднесено. Самим тим, уколико је по основу одређеног одштетног захтјева већ раније увећана премија осигураника, не може се по основу новог одштетног захтјева проистеклог из истог штетног догађаја поново вршити увећање премије приликом неког будућег уговарања осигурања.
    Ако је по једном штетном догађају друштву испостављено више одштетних захтјева, код закључивања уговора и обрачуна премије, друштво има обавезу претходно провјерити да ли је исти штетни догађај већ био разлог обрачуна „малуса“ у претходном периоду осигурања. Ову околност друштва утврђују из размијењених листа штетника у одговарајућем периоду у којем је то за друштво релевантно, односно то не мора бити само једна листа штетника из претходне календарске године, при чему се, у ту сврху, најчешће користе подаци о датуму штетног догађаја и премијском разреду из полисе осигурања.
    Упутство о размјени података о штетницима између друштава за осигурање у Републици Српској не искључује комуникацију између друштава на добровољној основи у циљу ефикасније примјене одредби о Заједничким условима и Заједничкој тарифи.

    15. У члану 9. став 9. Заједничких услова је дефинисано да се увећања и умањења премије (малус/бонус) примјењују само код уговарања осигурања на пуну годину. Такође, у члану 22. став 3. Заједничке тарифе се каже да се умањење премије не врши код закључивања краткорочног осигурања нити након истека краткорочног осигурања.
    Из овога је јасно да се на краткорочну полису не може примијенити умањење по основу бонуса. Међутим, није потпуно јасно да ли се на краткорочну полису може пренијети већ стечени бонус по неком другом возилу из исте тарифне групе. Такође, да ли се на краткорочну полису не примјењују одредбе малуса?
    Уколико нема ни преноса бонуса са других возила, да ли то значи да се на краткорочним полисама увијек (без обзира на стечени степен бонуса/малуса и без обзира на постојање или непостојање штетних догађаја у мјеродавном периоду) примјењује премијски разред Р-06, тј. дио пуне основне премије који одговара броју дана трајања осигурања у односу на пуну годину?

    Чланом 9. став 9. Заједничких услова дефинисано је да уколико осигураник са већ постојећим возилом, врши обнављање уговора о осигурању од аутоодговорности, исти нема право на нижи премијски разред у односу на претходну полису осигурања, у случају да закључује краткорочно осигурање истог возила. С друге стране, када се закључује осигурање на пуну годину, без обзира да ли му претходи краткорочно осигурање или осигурање на пуну годину, осигуранику се, уколико за то постоји основ, врши увећање премије из става 6. и 7. члана 9. Заједничких услова, а што је и наведено у одредби члана 9. став 9. Заједничких услова.
    Приликом закључивања краткорочног осигурања за друга возила над којим осигураник стиче власништо, осигуранику се признаје стечено право на умањену премију уколико испуњава услове из одредби члана 10. Заједничких услова. Међутим, након истека краткорочног осигурања, претходна полиса краткорочног осигурања не може бити основ за умањење премије, иако у претходном периоду осигурања није проузрокован штетни догађај на основу којег је утврђена обавеза друштва за осигурање, без обзира да ли се закључује краткорочно или осигурање на пуну годину дана (Заједничка тарифа члан 22. став 2).
    Смисао одредбе члана 9. став 9. Заједничких услова и члана 22. став 3. Заједничке тарифе, је уједно и у околности да се осигуранику прво мора обрачунати његова припадајућа пуна премија осигурања, примјеном система „бонуса“ и „малуса“ да би се израчунала премија за осигурања која не трају пуну годину. То није увијек премијски разред Р-06.

    Повратак на врх ^

    [24.01.2014.]
    14. Да ли је друштво за осигурање обавезно усвојити сопствене услове осигурања од одговорности за моторна возила?
    Да ли се на полиси осигурања од аутоодговорности уноси клаузула да је: Одлука о заједничким условима за осигурање од одговорности за моторна возила у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“, број: 115/13), саставни дио уговора?
    Да ли се Одлука о заједничким условима за осигурање од одговорности за моторна возила у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“, број: 115/13), уручује осигуранику приликом закључења уговора о осигурању?

    Одредбом члана 902. став 2. Закона о облигационим односима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број: 17/93, 03/96, 39/03 и 74/04), прописано је да је осигуравач дужан уговарача осигурања упозорити да су општи и посебни услови осигурања саставни дио уговора и предати му њихов текст ако ти услови осигурања нису штампани на самој полиси осигурања. Законска је претпоставка да осигуравач посједује опште и посебне услове за све врсте осигурања, укључујући и услове осигурања од одговорности за моторна возила које уручује уговарачу осигурања или их штампа на самој полиси. Постојање законских одредби или одредби подзаконског прописа којима се детаљно одређује садржај уговора о осигурању од одговорности за моторна возила, не ослобађа друштво за осигурање обавезе доношења услова осигурања у овој врсти.
    Било би неисправно у полису осигурања унијети клаузулу да је Одлука о заједничким условима за осигурање од одговорности за моторна возила у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“, број: 115/13 – у даљем тексту: Заједнички услови), саставни дио уговора, јер Одлука има карактер подзаконског прописа.
    Осигуравач има обавезу да донесе сопствене услове осигурања усклађене са законом и Заједничким условима, да их уручује уговарачима осигурања или да их штампа на самој полиси осигурања. Ову обавезу друштва за осигурање имају и у смислу одредбе члана 24. став 2. Закона о друштвима за осигурање („Службени гласник Републике Српске“, број: 17/05, 01/06, 64/06 и 74/10). Упозорење да су услови осигурања саставни дио уговора (које може бити дато и у виду клаузуле на полиси осигурања), осигуравач, у правилу даје у случају да уручује услове и онда када исти нису одштампани на самој полиси осигурања.
    Доношење и објављивање у Службеном гласнику Републике Српске, те ступање на снагу подзаконског прописа, Заједничких услова, нема за претпоставку да је потенцијални уговарач осигурања и информисан о одредбама уговора о осигурању. Код закључивања сваког уговора о осигурању, успоставља се појединачни уговорни, грађанскоправни однос, између одређеног друштва за осигурање и конкретног осигураника у односу на којег друштво за осигурање има обавезу предуговорног информисања и уручивања услова осигурања у смислу одредби члана 24. Закона о друштвима за осигурање и члана 902. став 2. Закона о облигационим односима Републике Српске.
    Независно од наведеног, друштва за осигурање су обавезна Агенцији доставити услове осигурања од одговорности за моторна возила, усклађене са Заједничким условима.

    13. На који начин се рачуна премија осигурања за моторна возила са привременим таблицама?
    Премија осигурања за моторна возила са привременим (пробним) таблицама, обрачунава се у складу са чланом 8. Одлуке о заједничкој тарифи премија и цјеновнику за осигурање од одговорности за моторна возила у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“, број: 115/13 – у даљем тексту: Заједничка тарифа). Будући да се код ових возила не ради о посебној тарифној групи, то значи да се код ових осигурања не примјењује систем „бонус-малус“, већ се премија рачуна у процентима од јединствене основе.

    12. Да ли осигуравач, у смислу одредаба члана 6. став 7. и 8. Одлуке о заједничким условима за осигурање од одговорности за моторна возила у Републици Српској има право да од осигураника/уговарача осигурања увијек затражи потврду о евентуално испостављеним одштетним захтјевима у претходном мјеродавном периоду, односно да ли осигураник, у случају промјене осигуравача, увијек има обавезу да приложи потврду претходног осигуравача?
    У поглављу VI Заједничких услова под називом „Права и обавезе осигуравача“, садржане су уговорне одредбе којима су регулисана права и обавезе осигуравача, у односу на осигураника.
    У члану 6. став 7. Заједничких услова, је прописана обавеза осигуравача, да на захтјев осигураника изда потврду о евентуално испостављеним одштетним захтјевима осигуравачу од стране трећих оштећених лица у претходном мјеродавном периоду (у даљем тексту: потврда).
    Ова одредба се односи на случајеве када осигураник жели обнову осигурања извршити код другог осигуравача, а тај други од њега тражи потврду, односно доказ да у мјеродавном периоду посматрања, по претходној полиси/полисама осигурања осигуравачу није испостављен одштетни захтјев. Овом одредбом је обавеза осигуравача на издавање потврде условљена постојањем захтјева осигураника, који ће, у пракси постојати увијек када други осигуравач тражи такву потврду. Уколико други осигуравач нема обавезу примјењивати Заједничке услове, осигураник мора обезбиједити потврду/потврде које се односе на мјеродавни период утврђен условима осигурања који важе код другог осигуравача (најчешће осигуравачи из ФБиХ и иностранства).
    У члану 6. став 8. Заједничких услова, је прописана обавеза осигуравача, да осигуранику уважи потврде издане од претходног осигуравача. Ова одредба се односи на случајеве када је осигураник претходно био осигуран у другом друштву за осигурање, а обнавља осигурање код осигуравача. Тада осигуравач има право од осигураника затражити потврду ради правилне примјене Заједничких услова и Заједничке тарифе и обрачуна премије осигурања у складу са одредбама о „бонусу“ и „малусу“. Осигуравач има право затражити ову потврду од осигураника увијек када му податак о испостављеним одштетним захтјевима у претходном мјеродавном периоду осигурања, није доступан. Сматра се да је податак о штетнику или податак да осигураник није унесен у листу штетника, доступан ако друштва размјењују листе штетника у оквиру обавезе коју пропише Агенција. У таквим случајевима нема основа да се од осигураника захтијева потврда. Друштво за осигурање има основа тражити потврду, ако се ради о осигуранику претходно осигураном у друштву за осигурање које нема обавезу примјене Заједничких услова и размјене података о штетнику. Мјеродавни период за који се може захтијевати потврда утврђен је у члану 9. став 10. Заједничких услова.

    11. Да ли осигуравач има право задржати оригинал претходне полисе којом се доказује стечени „бонус“ односно која документација се у друштву за осигурање архивира уз полису осигурања?
    У поглављу IX Заједничких услова под називом „Утврђивање премија“ садржане су уговорне одредбе са условима и правилима која се примјењују код обрачуна премије осигурања.
    У члану 10. став 8. Заједничких услова, прописано је да се осигуранику који је претходно био осигуран код другог осигуравача, признаје стечени „бонус“ и премијски разред на основу приложене оригиналне раније полисе осигурања и потврде ранијег осигуравача из члана 6. став 8. Заједничких услова.
    Податак о премијском разреду је обавезан елемент полисе осигурања па је код закључивања уговора о осигурању од аутоодговорности, доказ о томе увијек претходна оригинална полиса, коју осигураник на којег се односи члан 6. став 8. Заједничких услова, мора приложити или ставити на увид. Овом одредбом уговора осигуравач се штити од прилагања копија полиса које није могуће упоредити са оригиналом. Осигуравач овим није овлаштен да у својој архиви задржи оригиналну полису, посебно у случајевима када претходни период осигурања још није истекао, али је овлаштен да затражи или сачини копију полисе на којој је потребно обезбиједити клаузулу о истовјетности са оригиналом, а што је обавеза лица које закључује уговор у име осигуравача. Уз наведени доказ, прилаже се и потврда чији садржај треба да одговара чињеничном стању у складу са одредбама члана 9. став 4. или члана 9. став 5, а за мјеродавни период из члана 9. став 10. Заједничких услова.
    Наведене одредбе Заједничких услова односе се на случајеве када осигураник мијења осигуравача и нису примјењиве на случајеве када обнавља осигурање код истог осигуравача.

    10. Појашњења одредби члана 9. ставови 6. и 9. Заједничких услова.
    У досадашњој пракси друштва за осигурање су уврштавала у такозвану „књигу штетника“ осигураника у оном тренутку када је уложен одштетни захтјев, а да претходно није вршена обрада истог у току које је утврђивана одговорност осигураника.
    У одредбама члана 9. ставови 6. и 9. Заједничких услова, појашњен је критериј по којем се осигураник може третирати као „штетник“. У складу са овим одредбама, друштва за осигурање, као „штетника“ третирају осигураника чија је одговорност утврђена. То се у пракси подудара са оном фазом поступка рјешавања одштетног захтјева када је штета ликвидирана, односно када је утврђен правни основ и обавеза осигуравача на исплату одштете. Правни основ је грађанска одговорност осигураника за коју је дато покриће полисом осигурања, при чему није од значаја да ли је одштета и исплаћена. На овај начин се смањује ризик да се у листу штетника уврсти осигураник за којег се накнадно може утврдити да није одговоран за штетни догађај.

    9. Да ли у листу штетника улазе само штете по полисама АО издатим у РС, тј. без штета по полисама издатим у ФБиХ)?
    Листа штетника обухвата податке о одштетним захтјевима који су поднесени на основу полиса осигурања издатих у Републици Српској, у складу са Заједничким условима и тарифом, која је у примјени у РС.

    8. Да ли у листу штетника за 2013. годину улазе штете које су пријављене у 2013. години, а за њих до 31.12.2013. године није утврђена обавеза за накнаду штете, тј. нема ликвидације (нпр. пријављене крајем децембра или друштво сматра да је пријава неоснована и води се судски спор)?
    Осигураник стиче својство штетника тек након утврђивања обавезе за накнаду штете друштва за осигурање (утврђен правни основ и висина накнаде), а што се у пракси сматра датумом ликвидације одштетног захтјева. То значи да се одређени одштетни захтјев уноси у листу штетника само уколико се датум ликвидације тог одштетног захтјева налази унутар посматране календарске године за коју се формира листа штетника.
    Штете пријављене у 2013. години за које није утврђена обавеза за накнаду штете, односно које нису ликвидиране у 2013. години, не требају бити унесене у листу штетника за 2013. годину.

    7. Да ли у листу штетника за 2013. годину улазе штете које су пријављене прије 2013. године, али су у 2013-ој ликвидиране (утврђена обавеза друштва)?
    Да, ове штете треба евидентирати у листи штетника за 2013. години. Међутим, приликом закључења осигурања треба водити рачуна да ли је на основу штетног догађаја, из којег је проистекао посматрани одштетни захјтев, већ раније осигуранику одређен губитак „бонуса“ или већи премијски разред, јер се обрачун „малуса“ врши само по једном штетном догађају, без обзира на то колико је одштетних захтјева поднесено.

    6. Уколико је штета била дјелимично исплаћена у једној години, а коначно у другој, да ли је шаљемо у листи штетника једне, друге или обје године?
    Исплата штете није релевантна за унос одштетног захтјева у листу штетника, већ чињеница да ли је утврђена обавеза Друштва (ликвидација штете).

    5. Уколико је штета ликвидирана у једној години али из више дијелова (нпр. прво неспорни дио, па касније остатак), да ли се у поље “датум стицања својства штетника” уписује датум прве ликвидације или датум последње (коначне) ликвидације?
    Датум прве ликвидације, јер је са тим датумом осигураник стекао својство штетника.

    4. С обзиром на предвиђену ситуацију да нови власник возила може задржати полису старог власника до њеног истека, чије име и презиме (назив) шаљемо у листу штетника уколико је штету направио нови власник?
    У листу штетника се уноси име и презиме (назив) лица које је имало статус осигураника у вријеме настанка штетног догађаја.

    3. У ком облику (техничком) се достављају накнадне измјене података по листи штетника из претходне године? Да ли је то опет excel фајл са истим колонама као и у листи штетника и додатном колоном за унос ознаке разлога искључења (О,Р,С), или можда нека друга форма?
    Накнадне измјене података у листама штетника потребно је, такође, достављати у Excel датотеци у којој је довољно навести запис (ред) који се односи на одштетни захтјев, а у колону („Статус штете“) унијети ознаку („О“,“Р“ или „С“). Већ размјењену комплетну листу штетника друштво за осигурање није у обавези да шаље другим друштвима.

    2. На који начин се врши признавање „бонуса“ на основу полисе и потврде издате од стране осигуравача из ФБиХ или иностранства, будући да се премијски системи разликују?
    Одређивање премијског разреда на основу полисе и потврде издате од стране осигуравача из ФБиХ или иностраног осигуравача, врши се у односу на основни премијски разред (Р-06) у зависности од броја година које је осигураник био осигуран, а да није проузроковао штетни догађај по коме је утврђена обавеза осигуравача на накнаду штете.

    1. Појашњење појма мјеродавног периода приликом закључења осигурања?
    Мјеродавни период осигурања је претходна календарска година, а односи се на осигурања чији је почетак важења у периоду од 01.02. текуће године до 31.01. наредне године. То значи да је за осигурања која почињу у јануару одређене године, мјеродавни период двије претходне календарске године. На примјер, за осигурања која почињу у периоду 01.02.2014.-31.01.2015. године, мјеродавни период је 2013. година, што значи да ће се полисе чији је почетак важења у јануару 2015 године, закључивати на основу листе штетника из 2013. године.



    Повратак на врх ^